Sterilitet se definiše kao stanje u kome ne dolazi do trudnoći ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez upotrebe kontraceptivnih metoda.
Sterilitet sam po sebi predstavlja grublji pojam koji se pre odnosi na stanje u kome par ne može da ostvari spontanu trudnoću. Ovo je u praksi relativno retko, tako da bi pravilniji izraz bio infertilitet, odnosno stanje u kome je par usled određenih faktora sa smanjenom a ne odsutnom šansom za ostvarivanje trudnoće. Izraz koji se u našem zdavstvenom sistemu tradicionalno koristio je bračna neplodnost.
I u odsustvu bilo kakvog problema šansa da par ostvari trudnoću, i u mladim godinama, spontano iznosi svega 20-25% po jednom menstrualnom ciklusu. Ovo je činjenica koje mnogi parovi nisu svesni, a koja nam ukazuje na to da mnoge “kockice moraju a se poklope” kako bi došlo do trudnoće i da će redovnim i upornim pokušavanjem oko 85% parova napraviti trudnoću za godinu dana.
Preostalih 15% spade u grupu infertiliteta i oni mogu zahtevati odgovarajući medeicinski tretman.
U našoj sredini procenat infertilinih parova iznosi i do 16-18% (odnosno svaki šesti par!), na žalost pokazuje trend porasta i od presudne važnosti je da pacijenti budu svesni problema, da se o njemu govori u javnosti , kao i das vi blagovremeno potraže pomoć adekvatnih stručnjaka.
Infertilitet - Kada se javiti lekaru?
Kako je normalno i očekivano da je za ostvarivanje trudnoće potrebno određeno vreme bitno je naći ravnotežu između nepotrebne panike i pravljenja problema nakon svega 2-3 meseca pokušavanja i zanemarivanja problema kada neretko dolazi i do višegodišnjih pokušaja pre nego se par obrati lekaru.
Nije dovoljno samo ići na redovne ginekološke preglede pošto se tim pregledima ne ispituje mogućnost para da zatrudni već je neophodno sprovesti konkretno dijagnostiku steriliteta .Često u praksi slušamo pacijentkinje koje kažu “godinama idem na preglede i kod mene je sve u redu”, a da zapravo uopšte nije sprovedena dijagnostika steriliteta.
Ispitivanje steriliteta treba započeti nakon godinu dana neuspešnih pokušaja da se zatrudni i ovo je odgovor na postavljeno pitanje kada se javiti lekaru. Na pitanje kome se javiti naš odgovor bi bio subspecijalisti steriliteta, pošto on/ona može najbolje da sagleda celokupnu situaciju i odredi najbolji plan za uspešno ostvarivanje cilja.
Ukoliko je žena starija od 35 godina savet je da se radi dijagnostike pacijenti jave nekon 6 meseci bezupsešnog pokušavanja pošto u ovim situacijama postoji veća šansa za postojanje infertiliteta usled godina žene
Istom logikom za parove gde je žena starija od 40 godina savet je da se par javi lekaru nakon svega 2-3 meseca pokušaja, a u situacijama gde je žena starija od 42 godina momentalno čim se donese odluka o planiranju trudnoće, a sve kako se ne bi trošilo dragoceno vreme.
Dijagnostika - ispitivanje steriliteta
Kako infertilitet uvek predstavlja problem para i dijagnostika se uvek sprovodi na paru kao zajednici a ne na muškarcu ili ženi pojedinačno. Samo ispitivanje steriliteta mora da obuhvati proveru svih elemenata reproduktivne osovine jednog para simultano kako bi se stekao kompletan uvid u stanje.
Tradicionalno se dijagnostika steriliteta izvodila korak po korak sa “razvlačenjem para “ od jednog do drugog nalaza I doktora i onda ponovo u krug. U našoj sredini prosečno trajanje steriliteta do upućivanja na postupak IVF iznosi preko 5 godina, što je neprihvatljivo iz ugla gubitka najdragocenijeg faktora uspeha – vremena.
Cilj savremenog pristupa dijagnostici steriliteta je da ona bude precizna, bezbedna, pouzdana, lako i brzo izvodljiva, i da što manje remeti privatni i profesiolani život para koji pokušava trudnoću.
U ordinaciji Poligin pristupamo tzv jednodnevnoj dijagnostici infertiliteta ( ukoliko pacijentkinja ima odradjene briseve i hormonski profil). Ukoliko par dolazi po prvi put na pregled potrebno je doci odredjenog dana ciklusa kako bi pacijentkinja dala na licu mesta krv za procenu ovarijalnog statusa a zatim se obavlja ultrazvuk pacijentkinje i razgovor sa infertilnim parom. Za 10 dana par ponovo dolazi pri cemu se radi spemogram partnera i provera prohodnosti jajovoda pacijentkinje i time je dijagnostika infertiliteta zavrsena i pristupa se lečenju istog
Ispitivanje muškog infertiliteta
Oko 25-30% slučajeva infertiliteta uzrokovano je dominantno muškim faktorom neplodnosti, dok se u čak 40-50% parova koji se leče od infertiliteta nalazi (ne uvek kao jedini razlog) poremećaj spermograma. Činjenica je da je poslednjih decenija kod nas i u svetu zabeležen značajan porast muškog infertiliteta i značajan pad kvaliteta spermograma kod muškaraca, uz nedovoljno poznate razloge od kojih se najviše navode stil života, brojna zagađenja i drugi faktori životne sredine.
Osnovna alatka u ispitivanju muškog infertiliteta predstavlja analiza spermograma. Ovo je često i prvi korak u ispitivanju infertilnog para. Pored spermograma, po potrebi se od strane urologa izvode klinički i ultrazvučni pregledi kao i hormonska ispitivanja.
Ispitivanje prohodnosti jajovoda
Ispitivanje prohodnosti jajovoda predstavlja jedan od osnovnih testova u ispitivanju infertiliteta, bez koga dalji tretman uglavnom nije moguć. Problemi sa jajovodima odnosno tubarni infertilitet smatra se odgovornim za oko 30% svih slučajeva infertiliteta.
Najčešći razlog za pojavu tubarnog infertiliteta su prethodne infekcije i upalni procesi, najčešće izazvani Hlamidijom, ali i drugim mikroorganizmima.
Određeni problemi jajovoda, i ako se nađu u toku ispitivanja, mogu biti operativno lečeni, dok će određeni tipovi začepljenja jajovoda biti takvi da je uspeh operacije veoma mali i da se momentalno predlaže vantelesna oplodnja.
Na raspolaganju su brojne opcije za ispitivanje jajovoda koje se razlikuju po preciznosti, komforu, invazivnosti i dostupnosti pacijentima. Najkomfornija metoda za ispitivanje prohodnosti svakako je histerosonosalpingografija (HSSG) koja je manje invazivna i manje bolna u odnosu na klasican HSG ( kontrasno rentgensko snimanje jajovoda)
Ispitivanje ovulacije
Poremećaji, odnosno izostanci spontanih ovulacija odgovorni su za oko 25% svih slučajeva infertiliteta. Najčešći problem koji se krije iza ovog stanja je sindrom policističnih jajnika – PCOS.
Većina žena samoinicijativno ili po savetu lekara smatra da prvo treba da ispita svoj ovulatorni status.
Treba napomenuti da i najzdravija žena nema ovulaciju svakog meseca, i da suštinski problem predstavlja ako se izostanci ovulacije dešavaju suviše često, tako da u određenim situacijama imamo svega par, a ponekad i nijednu ovulaciju godišnje.
Sa druge strane testovi ovulacije ne mogu da predvide da li će žena i u narednom ciklusu biti ovulatorna, i mahom služe za retrogradnu potvrdu da li je u određenom ciklusu bilo ili nije bilo ovulacije.
Takođe veoma je “popularno” sprovoditi serijske ultrazvučne preglede u toku ciklusa, na svakih par dana čime se verifikuje porast, a potom i prskanje ovulatornog folikula. Iako najprecizniji ovaj vid dijagnostike zahteva i više poseta lekaru.
Folikulometrija
Folikulometrija je procedura koja podrazumeva obavljanje serije ultrazvučnih pregleda u cilju praćenja rasta folikula u jajniku. Radi se od 9. do 20. dana menstrualnog ciklusa (ako ciklus traje 28 dana). Na osnovu nalaza ovih ultrazvučnih pregleda može se proceniti tačno vreme ovulacije. Svaki ultrazvučni pregled traje oko 20 minuta. U proseku se radi 4 do 6 ovakvih pregleda u okviru menstrualnog ciklusa.
Folikulometrija i tempiranje odnosa
Ponekad je potrebno da samo malo pomognemo prirodi… Kada lekar savetuje da se proba sa tempiranim odnosima u cilju ostvarivanja trudnoće, sa folikulometrijama se počinje od 10-12 dana menstrualnog ciklusa. Da ponovimo prvi dan menstrualnog ciklusa, je u stvari prvi dan menstruacije. Na folikulometriji se može potvrditi ovulacija i proceniti kada je najbolje imati odnos. Kao dopuna da je ovulacija bila kvalitetna može se uraditi i progesteron 21 dana ciklusa.
Lečenje steriliteta
Lečenje steriliteta je kompleksno, multidisciplinarno i danas veoma uspešno.
Neophodno je da se pre započinjanja bilo kakve terapijske opcije, koliko god ona jednostavna bila, sprovede kompletna dijagnostika infertilnog para.
U toku lečenja infertiliteta paru se savetuje da nastavi sa pokušajima za spontanu trudnoću, pošto je u većini situacija šansa za trudnoću, čak i u slučaju određenih problema samo smanjena, a ne odsutna, tako da će određeni procenat (oko 5%) infertilnih parova spontano zatrudneti, čak i u toku pripreme za postupak IVF.
Po kompletiranoj dijagnostici i utvrđivanju uzroka steriliteta lečenje započinjenje uklanjanjem ovih uzroka. Tako bi trebalo da se endokrinaološki leče svi eventualni poremećaji na koji naiđemo, dok se neretko u toku ispitivanja nalazi u brojni anatomski poremećaji poput anomalija materice, oboljenja jajovoda i jajnika koji se leče operativno, najčešće primenom endoskopskih procedura.
Urološko ispitivanje i lečenje takođe ponekad dovede do zadovoljavajućih rezultata i ostvarivanja spontane trudnoće.
U svakom slučaju, i kada se nađe odgovarajući uzrok steriliteta, i kada on ostane nepoznat (idiopatski sterilitet), paru se predlaže blagovremeno započinjanje sa nekom od tehnika asistirane reprodukcije (IUI, a potom i IVF) kako se pod parolom „SVE JE U REDU“ ne bi izgubilo dragoceno vreme i time dodatno smanjile šanse za uspeh čak i kad se odlučima na vantelesnu oplodnju.
Teži poremećaj spermatogeneze, proksimalna okluzija jajovoda, teži oblik endometrioze, veoma iscrpljena ovarijalna rezerva i brojni drugi poremećaji, kao i neuspeh prethodnih metoda lečenja indikacija su za upućivanje u program vantelesne oplodnje, kao metode sa najvećim uspehom.